SLIČNOSTI DANAŠNJICE: Koza Nostra “Prava moć nikad se ne dobija, ona mora da se uzme”. Sicilijanska mafija na Vitražu prenosi se i u Brčko
OD POZORIŠNE PREDSTAVE DO GLOBALNOG KRIMINALA
Sicilija je kao ostriga: kada pokušate da je otvorite i dodate limun ona se zatvara, spazmatično steže. Fatalistički čuva sebe. I svoju tradiciju. Modernizacija bez promena. “Treba menjati sve da se ne bi promenilo ništa”, pisao je slavni Sicilijanac Tomazi de Lampeduza.
Svi su vekovima nadirali s mora. Grci, Arapi, Normani, Francuzi, Španci, Austrougari, Đuzepe Garibaldi… Sicilijanci su sa obala terani u bekstvo prema brdima unutra. Unutrašnjost, stegnuta planinama, afričkim vrućinama i ispucalom sasušenom zemljom je ta koja živi u sećanjima i mistično čuva tradiciju. Odbija da se pokori. Priznaje samo sebe. I familiju. Sicilijanci nisu verovali ni jednoj vlasti. Postalo je pravilo da vlast treba odvojiti od privatnih poslova.
Ako se “Hrist zaustavio u Eboliju”, kako je o tom gradu južne provincije Bazilikate pisao Karlo Levi u kasnije filmovanim memoarima, onda je Antihrist produžio dalje, do Sicilije.
“Prava moć nikad se ne dobija, ona mora da se uzme”, jedan je od slogana Koza nostre, Naše stvari, tajnog društva stvorenog u 19. veku. Uspostavljen je sistem u kome su ljudi Koza nostre pokušavali da posreduju upravljajući farmama za račun zemljoposednika, dok su siromašnim, potčinjenim Sicilijancima ponudili zaštitu, stabilnost i ponos. Utemeljena na lokalnom nasleđu, ne samo da je nudila štit pred strancima, već je pružala osećaj pripadništva familiji.
Nije neobično da je Sicilija porodila ovu ruralnu kriminalnu organizaciju koja je duže od veka i po bila najmoćniji mafijaški klan sveta. Iznikla među seljacima, Naša stvar ih je zastupala na njihov način. Bila je utemeljenija od španske kraljevske kuće koja je Sicilijom vladala sve dok Garibaldi maja 1860. nije krenuo u pohod sa svojih “hiljadu”.
Oko porekla Koza nostre vladaju nedoumice. Brajan Frimantl, autor svojevrsnog ekspozea o organizovanom kriminalu Evrope pod nazivom “Oktopod”, smatra da je Naša stvar počela kao odbrambeni savez seljaka koji su se suprotstavljali opresiji feudalnih gospodara. Na Siciliji tvrde upravo suprotno: prvi mafiozi bili su gabelotti, feudalni posrednici koji su od seljaka prikupljali porez, držali ih pod kontrolom i čuvali imanja kada su latifundisti bili odsutni.
Tokom 19. veka, kako se Italija postepeno ujedinjavala, Mafija je evaluirala u kriminalnu organizaciju. Poštuje samo svoja pravila i ignoriše tuđa. Ulazak u drušvo “ljudi od časti” značio je gotovo isto što i pristup veri. Opredeljenje za čitav život. Bez penzionisanja. Inicirani u članstvo – isključivo sicilijanski muškarci – zaklinjali su se na vernost ritualnom, na krvi datom zakletvom ćutanja, omertom. A Parola d’onuri vali sangu, Reč časti vredna je krvi. Omerta znači “sposobnost biti muškarac”, biti disciplinovan i samokontrolisan pod svim vrstama pritisaka.
Strah je do te mere duboko ukorenjen, da likvidatori Koza nostre svoj posao po ulicama i barovima obavljaju ne trudeći se da maskama prekriju lica. Kada policija dođe na uviđaj, niko ništa nije video, niko ništa nije čuo. “Tvoja ćerka je mala, pazi na nju”, tipična je poruka odvraćanja. Mafijina ubistva nemaju svodoke. “Dobra je osoba ona koja vidi i ćuti”, kažu Sicilijanci. “Ne znam ništa, nisam video ništa, nisam bio tamo, a ako sam bio, onda sam spavao”.
Izvor: Kurir.rs
