Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje koje vreme računaju po novom, Gregorijanskom kalendaru, 25. decembra slave Božić, najradosniji praznik – rođenje Isusa Hrista. Ovaj praznik okuplja porodicu i razni su običaji koji ga prate.
Badnji dan se slavi dan ranije, 24. decembra.
Mnogi od nas imaju prijatelje i poznanike katoličke veroispovesti. Zato želimo da im čestitamo Badnji dan i Božić, a na taj način da im stavimo do znanja da poštujemo njihovu vjeru i običaje.
Iako se običaji dosta razlikuju, u iskrenim čestitkama i željama nema neke velike razlike. Jer ljubav i prijateljstvo su univerzalni jezik, koji ne pravi razliku u religiji i običajima.
Poruke za Badnji dan
- Neka ti od Badnjeg dana sve krene od ruke, nikad da ne saznaš za boli i muke, anđeli neka te uspavljuju i uvek neka tako bude. Želim ti puno sreće, lepo provedi Badnje veče …
- Šaljem ti zvezdu najlepšeg sjaja… Šaljem ti puno sreće bez kraja… Šaljem ti ljubavlju ispunjen san i najlepše želje za Badnji dan.
- Ova poruka prenosi sreću i dobro raspoloženje! Dakle, makar na trenutak uživaj u osećaju da neko uvek misli na tebe… Sretan Badnji dan!
- Ako je pahulja sreća – želim ti planinu belu. Ako je ljubav kap vode – želim ti reku celu. Ako je uspeh zvezda želim ti nebeski svod. Neka ti ovaj dan donese sve što u ovu poruku staje i neka među nama večna ljubav traje. Sretan Badnji dan.
- Neka bude ljubavi i zdravlja, u tvome domu večitoga slavlja… Nek se pije vino i rakija i pogača peče, i neka vam je srećno ovo BADNJE VEČE..
- Ispuni godine životom, a ne život godinama. Ostvari ono sto želiš i sačuvaj ono što voliš!! Srećan Badnji dan i Božićni praznici….
- Jedna zvezdica za uspeh, jedna zvezdica za radost, jedna za… Ma šta nabrajam?! Sve zvezde sa neba nek se spuste tebi na dlan i ispune ti sve želje na Badnji dan!
U raznim krajevima, poštuju se i različiti običaji za Badnji dan i Badnje veče. Između ostalog, vreme slavljenja Božića počinje adventom ili došašćem, koji počinje četvrte nedelje pre Božića. Najpoznatiji simbol adventa je adventski venčić, koji čine krug ili prsten od zimzelenog granja i četiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na večni život. Još jedan od običaja u ovom periodu je „Adventski kalendar“. To je poseban kalendar sa 24 prozorčića. Deca u periodu od 1. do 24. decembra mogu svaki dan da otvore po jedan prozorčić i pojedu slatkiš koji se krije iza njega. Ni odrasli nisu imuni na ovaj običaj.
U katoličkim domovima u ranim jutarnjim satima Badnji dan počinje priganicama, a na trpezama je danas riba i posna hrana. Na Badnji dan se uređuje kuća za Božić, kiti se božićno drvo i peku se kolači. Tradicionalno se posti i ne jede meso. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.
Božić je nezamisliv bez božićne jelke. Zimzelena boja božićne jelke upućuje na večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst. Uobičajeno se jelka kiti crvenim i zlatnim staklenim kuglama i čak se i u tome krije simbolika – ukazuju na zmiju koja navodi na iskušenje i plodove ubrane sa drveta znanja. Na jelku se obavezno stavljaju i svećice koje su po hrišćanskoj veri Isusovi simboli svetla. Jelka se uglavnom kiti bez male dece jer ona veruju da i nju i poklone donosi Deda Mraz. Ispod jelke se stavljaju pokloni koji se razmenjuju sutradan.
Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe, vencima imele ukrašena su vrata kuća, a čest je običaj da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.
Na Badnji dan sprema se Božićnjak, tradicionalni kolač, koji predstavlja Betlehem, odnosno Vitlejem u malom.
Na Badnje veče deca obilaze kuće u susedstvu, poznato kao „korinđanje“, recituju pred vratima božićne pesmice i za to od domaćina dobijaju slatkiše.
Jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom, klanjaju se na Božić vernici u katoličkim crkvama i drugim crkvama zapadnog obreda.
Na Badnji dan na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.
Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove „Ponoćka„. Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad „iz mraka dolazi božije svetlo“. Nakon ove mise, vernici jedni drugima čestitaju Božić i vraćaju se kućama.
Na prvi dan Božića, obično se ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Čestitanje ide uz božićne pesme. Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni dar darivali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.
Redakcija: GradBrcko.info
