Данас је свјетски дан учитеља, установљен како би се бар за тренутак сјетили да смо вјечити „дужници“ неким људима велике душе, бескрајног стрпљења и неусловљене љубави. Ја се, и без овог дана, често сјетим младог, сувоњавог и бескрајно стрпљивог учитеља Аце, који ме је прије шездесет година испратио из Петровог Села на Мирочу да наставим школовање у Кладову. Звао се АЛЕКСАНДАР ПАНИЋ, из Кладова и сигуран сам да, у рајском насељу, приводи крају љетопис живота безбројних ученика које је научо основним знањима из живота и науке. ХВАЛА ТИ, ДОБРИ МОЈ УЧИТЕЉУ.
Спасоје Радоњић
Categories:
BiH
